СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

Ђ.Ђурић
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић

 


Часопис Истраживања у педагогији

ЂОРЂЕ ЂУРИЋ

 

Б И О Г Р А Ф И Ј А

 

Др Ђорђе М. Ђурић је рођен 12. маја 1936. године у Черевићу, општина Беочин. Основну школу је завршио у Черевићу и Беочину (1952) а учитељску у Сремским Карловцима (1957). Студије психологије завршио је на Филозофском факултету у Београду (1961). На истом факултету је магистрирао (Етнички стереотипи ученика на крају основног образовања), 1969. и одбранио докторску дисертацију (Психолошка структура етничких ставова деце и родитеља у различитим националним срединама Војводине), 1978. године. Био је на стручном усавршавању у иностранству: у Међународном бироу за образовање  (БИЕ) у Женеви, на Универзитету Монтреал и Универзитету Квебек у Монтреалу и у Центру за истраживање и иновације у образовању (ЦЕРИ), ОЕЦД) у Паризу.

            Радио је најпре као стручни сарадник за психологију у Заводу за унапређење општег и стручног образовања АПВ и у допунском радном односу као први школски психолог Огледне основне школе Ђорђе Натошевић у Новом Саду (1961-67). На Вишој педагошкој школи  (1967-75) и на Педагошкој академији (1975-78) у Новом Саду, у звању професора више школе,  предавао је развојну и педагошку психологију. На Факултету физичке културе биран је у звање доцента и ванредног професора за предмете развојне и педагошке психологије и психологије спорта (1979-83), а на Филозофском факултету у Новом Саду,  постаје редовни професор социјалне, генетичке и педагошке психологије (1983-94). Оснивањем Учитељског факултета у Сомбору, прелази на ову високошколску установу у звању редовног професора педагошке и социјалне психологије (1994-2001). Као професор по позиву,  предавао је социјалну психологију на Филозофском факултету у Скопљу (1984/85).

            Професор Ђурић је учествовао у тринаест научних пројеката, од тога у седам као носилац. Проучавао је нарочито следеће образовне и психолошке проблеме: а) етничке ставове, етнички и културни идентитет, заједничко васпитање ученика различитих националности, личност у вишекултурном друштву и мултикултурализам у образовању;  б) упознавање и праћење индивидуалног развоја ученика, склоп особина личности и ефикасно учење, диференцијацију и индивидуализацију наставе; в) системска питања образовања: продужено основно образовање у 9. и 10. разреду, факултетско образовање и усавршавање учитеља, психолошко образовање наставника, школску психолошко-педагошку службу, утицај образовања на прелазак младих у рад, утицај систематског телесног вежбања на особине и ставове младих.

            Као аутор или коаутор, објавио је велики број научних и стручних радова, међу којима више монографија, обимнијих студија, уџбеника и приручника (32), преко сто научних и стручних чланака и расправа, више приказа, превода и рецензија. Учествовао је на великом броју научних и стручних скупова националног и међународног карактера у земљи, као и у иностранству (Париз, Милано-Бергамо, Едмонтон, Монтреал, Салцбург, Амстердам-Нордвијкерхарт, Есен, Москва, Љубљана, Загреб, Сарајево, Скопље).

            Др Ђорђе Ђурић је био уредник у редакцији часописа Психологија, (Београд, 1979-80) и главни и одговорни уредник часописа Норма (Сомбор, 1995-98). Обављао је функције председника Просветног савета Војводине (1982-89), југословенског делегата у Центру за истраживања и иновације у образовању (ЦЕРИ, ОЕЦД) у Паризу (1987-89) и председника Друштва психолога Србије. Биран је више пута за члана Наставно-научног већа и Савета Универзитета у Новом Саду (1994-2001), као и за члана више експертских група за област психологије и образовање учитеља. Био је шеф Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, продекан за науку (1996-98) и декан Учитељског факултета у Сомбору (2001). За монографију Психолошка структура етничких ставова младих добио је награду Др Борислав Стевановић за научни допринос развоју психологије у Србији  (1980).  

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: okt-18