СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Др Ђорђе М. Ђурић је рођен 12. маја 1936. го­дине у Черевићу, општина Беочин. Ос­нов­ну школу је завршио у Черевићу и Беочину (1952) а учитељску у Сремским Карловцима (1957). Студије психо­логије завршио је на Фило­зоф­ском факултету у Београду (1961). На истом факултету је маги­стрирао («Ет­нички стерео­типи ученика на крају основног образовања»), 1969. и одбранио докторску дисертацију («Пси­холошка структура ет­ничких ставова деце и родитеља у раз­личитим националним сре­динама Војво­ди­не»), 1978. године. Био је на струч­­ном усавр­шавању у ино­странству: у Међу­­на­родном бироу за образовање  (БИЕ) у Женеви, на Универзитету Монтреал и Универзитету Квебек у Монтреалу и у Центру за истраживање и иновације у образовању (ЦЕРИ), ОЕЦД) у Паризу.

            Радио је најпре као стручни сарадник за психологију у Заводу за унапређење општег и стручног образовања АПВ и у допунском радном односу као први школски психолог Огледне основне школе «Ђорђе Натошевић» у Новом Саду (1961-67). На Вишој педагошкој школи  (1967-75) и на Педагошкој академији (1975-78) у Новом Саду, у звању професора више школе,  предавао је развојну и педагошку психологију. На Факултету физичке културе биран је у звање доцента и ванредног професора за предмете развојне и педагошке психологије и психологије спорта (1979-83), а на Филозофском факултету у Новом Саду,  постаје редовни професор социјалне, генетичке и педагошке психологије (1983-94). Оснивањем Учитељског факултета у Сомбору, прелази на ову високошколску установу у звању редовног професора педагошке и соци­јалне психологије (1994-2001). Као професор по позиву,  предавао је социјалну психологију на Филозофском факултету у Скопљу (1984/85).

            Професор Ђурић је учествовао у тринаест научних пројеката, од тога у седам као носилац. Проучавао је нарочито следеће образовне и психолошке проблеме: а) етничке ставове, етнички и културни иден­титет, заједничко васпитање ученика различитих националности, личност у вишекултурном друштву и мултикултурализам у образовању;  б) упознавање и праћење индивидуалног развоја ученика, склоп особина личности и ефикасно учење, диференцијацију и индивидуализацију на­ставе; в) системска питања образовања: продужено основно обра­зовање у 9. и 10. разреду, факултетско образовање и усавршавање учитеља, психолошко образовање наставника, школску психолошко-педагошку службу, утицај образовања на прелазак младих у рад, утицај систе­матског телесног вежбања на особине и ставове младих.

            Као аутор или коаутор, објавио је велики број научних и струч­них радова, међу којима више монографија, обимнијих студија, уџбе­ника и приручника (32), преко сто научних и стручних чланака и расправа, више приказа, превода и рецензија. Учествовао је на великом броју научних и стручних скупова националног и међународног карак­тера у земљи, као и у иностранству (Париз, Милано-Бергамо, Едмонтон, Монтреал, Салцбург, Амстердам-Нордвијкерхарт, Есен, Москва, Љубљана, Загреб, Сарајево, Скопље).

            Др Ђорђе Ђурић је био уредник у редакцији часописа «Пси­хологија», (Београд, 1979-80) и главни и одговорни уредник часописа «Норма» (Сомбор, 1995-98). Обављао је функције председника Про­светног савета Војводине (1982-89), југословенског делегата у Центру за истраживања и иновације у образовању (ЦЕРИ, ОЕЦД) у Паризу (1987-89) и председника Друштва психолога Србије. Биран је више пута за члана Наставно-научног већа и Савета Универзитета у Новом Саду (1994-2001), као и за члана више експертских група за област пси­холо­гије и образовање учитеља. Био је шеф Одсека за психологију Фило­зофског факултета у Новом Саду, продекан за науку (1996-98) и декан Учитељског факултета у Сомбору (2001). За монографију «Психолошка структура етничких ставова младих» добио је награду «Др Борислав Стевановић» за научни допринос развоју психологије у Србији  (1980).  

[ Прва страна ] [ Претходна ]

Последња измена: mar-24