СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

Д.Ж.Марковић
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић

 


Часопис Истраживања у педагогији

ДАНИЛО Ж. МАРКОВИЋ

 

 

Б И О Г Р А Ф И Ј А

 

Данило Ж. Марковић рођен је 30. јуна 1933. године у сељачкој породици у селу Дол, општина Бела Паланка. Основну школу завршио је у родном селу а средњу школу - гимназију у Белој Паланци. Универзитетске студије завршио је на Правном факултету у Београду дипломиравши на истом 1958. године. По регулисању војне обавезе уписао је докторске студије теоријско-правни смер, на Правном факултету у Београду. У исто време уписао је докторске студије и на Економском факултету у Београду теоријско-економски смер. Усмени докторски испит положио је на Економском факултету октобра 1964. а докторску дисертацију одбранио фебруара 1965. године.

            На новооснованом Правно-економском факултету у Нишу 1960. године Данило Ж. Марковић изабран је у звање асистента за предмет социологија на Правном одсеку тог Факултета. По одбрани докторске дисертације Марковић је (1965. године) изабран у звање доцента за предмет социологија, а у звање ванредног професора за исти предмет (1970. године) на Економском одсеку истог Факултета. Почетком школске 1970/71. године дошло је до поделе Правно-економског факултета на Правни и Економски факултет и др Марковић је наставио рад на Економском факултету до маја 1974. године, кад бива изабран у звање ванредног професора за предмет социологија рада на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На том Факултету у звање редовног професора за исти предмет изабран је 1975. године. Поред извођења наставе из социологије рада, одлуком органа Факултета др Марковићу је поверено организовање и извођење наставе из предмета социјална екологија. Од 1994. до 1998. године др Марковић прекида рад на универзитету због ангажовања у дипломатији (на дужности изванредног и опуномоћеног амбасадора СР Југославије у Руској Федерацији). По завршетку мандата у дипломатији, др Марковић наставља рад на Универзитету у својству редовног професора за предмет социјална екологија на Учитељском факултету Универзитета у Београду.

            Поред ангажовања у извођењу наставе из социолошке групе предмета (опште социологије, социологије рада и социјалне екологије) на факултетима на којима је био у сталном радном односу, др Марковић био је ангажован као хонорарни професор и на више других факултета како на основним тако и на последипломским (магистарским) студијама. У овом својству држао је наставу из опште социологије или социологије рада или социјалне екологије на основним студијама, на следећим факултетима: Медицинском факултету у Нишу, Техничком факултету у Нишу, Филозофском факултету у Нишу, Факултету заштите на раду у Нишу, Технолошком факултету у Лесковцу, Дефектолошком факултету у Београду и Факултету за социологију политичке науке и новинарства у Љубљани. Наставу је изводио на последипломским магистарским студијама: у Нишу на Филозофском факултету и Факултету заштите на раду; у Београду на Факултету политичких наука, Факултету за физичку културу и Машинском факултету. Поред држања предавања, др Марковић је на овим факултетима учествовао и у раду већег броја комисија за одбрану магистарских теза. Уз то др Марковић је учествовао, као ментор или као члан у комисијама за одбрану докторских дисертација на следећим факултетима: Економском факултету у Нишу, Филозофском факултету у Нишу, Факултету заштите на раду у Нишу, Економском факултету у Суботици, Машинском факултету у Београду, Дефектолошком факултету у Београду и Факултету политичких наука у Београду.

            Др Марковић за време студијских боравака или по позиву држао је предавања и у иностранству: у Бугарској 1964. године (у Бугарској академији наука) у Пољској 1972 (у Институту за ергономију Пољске академије наука), у Немачкој 1973 (на Високој техничкој школи у Илменау); у Великој Британији 1978. године (на универзитетима у Брадфорду и Лестеру, на Политехници у Портсмуту и Високој школи за економске и социјалне науке у Лондону); у Француској (1977) на Универзитету у Паризу); у Руској Федерацији од 1980-1998 (на универзитетима у Москви; МГУ Ломоносов, Универзитету Дружба народов, Московском државном социјалном универзитету, Академији рада и социјалних односа; ГРУ у Ростову на Дону; Државном техничком универзитету у Пензи; Универзитету у Тјумену; Универзитету у Тверу, Чувашком универзитету и Универзитету у Казању); у Кини 1990 (на Пекиншком универзитету; Народном универзитету у Пекингу и Универзитету у Хан Џоу).

            Поред учешћа у извођењу наставе из социологије на више факултета у земљи и иностранству др Марковић је био, или је члан, већег броја редакција часописа и уредник више зборника радова. Дуго година био је члан редакције часописа Социологија села (Загреб) и Ревија рада (Београд). Био је члан редакције и заменик главног редактора Социолошког лексикона (Београд, 1982), члан редакције Енциклопедије самоуправљања, Малог лексикона самоуправљача (Београд) и члан редакције Економске енциклопедије (Кијев). Био је уредник више зборника радова, међу којима и зборника радова Економског факултета у Нишу и Дефектолошког факултета у Београду. Сада је члан редакције часописа Образовање теорија и пракса (Београд Москва) и члан Међународне редакције часописа Социолошка истраживања (Москва).

            Др Данило Ж. Марковић имао је више одговорних функција на Универзитету. На Универзитету у Нишу био је члан првог Савета универзитета (1965-1967), декан Економског факултета у два узастопна мандатна периода (1970-1974) и члан Матичне комисије за оснивање Филозофског факултета (1970-1972). На Универзитету у Београду био је члан Наставно-научног већа Универзитета 1976-1978, први декан Дефектолошког факултета (1976-1978), шеф Катедре за политичку социологију Факултета политичких наука, продекан за последипломске студије и декан истог Факултета (1986-1988). Др Марковић имао је значајне функције и одговорне дужности и ван универзитета. Био је министар просвете у пет влада Републике Србије (1989-1993) и потпредседник те Владе 1992-1994. Уз то био је посланик прве вишестраначке Народне скупштине Србије (1990-1992) и посланик Већа грађана Савезне скупштине (1992-1994). Од 1994. до 1998. године био је изванредни и опуномоћени амбасадор Савезне Републике Југославије у Руској Федерацији.

            Др Данило Ж. Марковић исказао је широко интересовање за више области социологије, али је, како се да видети из библиографије његових радова, посебан допринос дао развоју посебних социологија: социологије рада, социологије безбедног рада и социјалне екологије (за последње две може се сматрати и њиховим утемељивачем). Његов допринос развоју ових посебних наука социологија, исказан је не само великим бројем публикованих радова из домена ових наука, већ и његовим ангажовањем у њиховом утемељивању као академских дисциплина. Др Марковић је заслужан за њихово прихватање као наставних предмета на више факултета и виших школа, нпр. социологије рада на економским и техничким факултетима и вишим школама, социологије безбедног рада (социологије заштите на раду) на Факултету заштите на раду у Нишу, социјалне екологије на Факултету политичких наука у Београду, Факултету заштите на раду у Нишу, Филозофском факулету у Нишу и на свим учитељским факултетима у Србији. Уз то др Марковић је организовао посебне смерове, последипломских студија из социологије рада и социјалне екологије и био њихов руководилац на Факултету политичких наука у Београду. Поред тога др Марковић се ангажовао да ове посебне социологије буду заступљене у наставним плановима последипломских (магистарских) студија и у другим смеровима на факултетима где је то било примерено карактеру тих студија. Прве магистарске тезе и докторске дисертације из социјалне екологије рађене су и одбрањене на Факлтету политичких наука у Београду под руководством др Марковића. Иначе др Марковић је дао значајан допринос оспособљавању и развоју научног подмлатка. Учествовао је као ментор или као члан комисије, на више факултета, у изради и одбрани око 60 магистарских теза и 30 докторских дисертација.

            У знак признања за допринос развоју социолошких наука, посебно социологије рада и социјалне екологије, др Данило Ж. Марковић добио је више друштвених признања. Почасни је доктор: МГУ Ломоносов у Москви (1989); Ростовског државног универзитета, Ростов на Дону (1995); Пензанског државног универзитета, Пенза (1998) и Московског државног агроинжињерског универзитета, Москва (1998). Почасни професор је Међународног независног еколошко-политиколошког универзиета, Москва (1986) и Академије рада и социјалних односа, Москва (1998). Др Марковић је и члан више академија наука. Редовни је члан: Међународне академије наука (Минхен); Општенационалне академије знања (Москва); Међународне академије наука Евроазија (Минск); Академије за проблем квалитета (Москва); Академије хуманитарних наука (Санкт Петерсбург); Међународне академије информатизације (Москва-Вашингтон); Академије социјалних наука (Москва); Академије социјалног образовања (Москва); Академије политичких наука (Москва), Међународне академије наука о високој школи, Централноевропске академије наука и уметности (Париз-Темишвар) и Академије светска универзитетска асоцијација (Патра, Грчка). Инострани члан је: Руске академије образовања (Москва) и Руске еколошке академије (Москва). Почасни члан је: Руске академије природних наука (Москва) и Академије ноосфере (Москва). Др Марковић је и члан међународног фонда попечитељства Московског државног авиционо-технолошког универзитета им. К.Э. Циолковског у Москви.

            Поред ових највиших признања, др Марковић за допринос развоју универзитетске наставе, научног издаваштва и међууниверзитетске сарадње, добио и више плакета и захвалница. Тако је добио плакете или захвалнице следећих образовних установа: Универзитета у Нишу, Технолошког факултета у Лесковцу; Пољопривредног факултета у Земуну; Медицинског факултета у Нишу; Саобраћајног факултета у Београду; Филозофског факултета у Нишу, Учитељског факултета у Сомбору, Техничког факултета у Нишу, Педагошко-техничког факултета у Чачку, Учитељског факултета у Београду, Економског факултета у Нишу; Факултета заштите на раду у Нишу, Учитељског факултета у Врању; Дефектолошког факултета у Београду; Учитељског факултета у Јагодини и Више музичке школе у Нишу. Др Марковић добио је и Повељу учитељских факултета у Србији за допринос њиховом оснивању и развоју. У знак захвалности за остварену сарадњу др Марковић добио је и плакете: ИШГП Савремена администрација, Београд; ДИГП Просвета Ниш и Издавачког савета часописа Техника Београд. Марковић је добио и плакету Института за ратарство и повртарство Нови Сад и Златну плакету Савета за унапређивање човекове средине, Београд. Поред тога др Марковић је добио и више плакета и захвалница за успешну сарадњу са студентским организацијама и установама, међу којима Повељу Управног одбора Студентског центра Београд. Најзад, али не од мањег значаја др Марковић је добио и Спомен плакету (највише општинско признање) Општине Бела Паланка (општине у којој се налази његово родно место) и Општине Горњи Милановац.

Актуелни прилози биографији и библиографији (2007. година):

  1. Почасна диплома  Међународног независног еколошко-политиколошког универзитета, додељена 2007. године, академику Данилу Ж. Марковићу у знак захвалности за вишегодишњу сарадњу поводом петнаестогодишњице оснивања тог Универзитета.
  2. Синдикално перо, лист Синдиката образовања Србије, бр. 64, децембар 2007. године, објавио је резултате анкете редакције о оцени министара просвете у последњих 15 година. Према резултатима анкете најбоље је оцењен рад Данила Ж. Марковића упркос времену када се он налазио на министарској функцији. Редакција је резултате анкете објавила у насловљеном прилогу Дача био најбољи, са фотографијом Марковића.
  3. Данило Ж. Марковић Актуелни проблеми социологије образовања (пета књига објављена на руском језику) Актуальные проблемы социологии образования, Тюманский государственный университет, Тюман, Р.ф, децембар 2007.

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: okt-18