СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

М.Недељковић
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић

 


Часопис Истраживања у педагогији

МИЛАН НЕДЕЉКОВИЋ

 

Б И О Г Р А Ф И Ј А

 

Рођен je 25. фебруара 1935. године у Великим Купцима, општина Крушевац. Основну школу завршио у родном месту, нижу гимназију у Блацу, Учитељску школу (1955) у Крушевцу, као ученик генерације. Студирајући уз рад, дипломирао је (1961) на Филозофско-историјском факултету (група педагогија) у Београду и Високој школи политичких наука (1967) у истом месту. Магистрирао је (1974) на Факултету политичких наука (смер политичка социологија) у Београду тезом: Образовање као фактор јачања друштвене моћи радничке класе у самоуправљању и докторирао на истом факултету (1979) тезом: Политичка мисао Милентија Поповића у изграђивању концепције социјалистичког самоуправног друштва.

Био је учитељ у основним школама у Падежу, Милентији и Гаглову, професор на Радничком универзитету у Крушевцу (19621966) управник Центра за друштвено-политичко и друштвено-економско образовањена, директор Гимназије у Крушевцу (19661976).

У звање професора више школе за наставни предмет социологија биран је 1976. године и као наставник социологије од 1976. до 1994. године радио је у Педагошкој академији у Крушевцу, а у допунском радном односу у Вишој техничко-технолошкој школи у Крушевцу, неколико година и у Вишој машинској техничкој школи у Трстенику. Био је директор Регионалне политичке школе СКС Краљево (са седиштем у Крушевцу) школске 1985/1986. године. Од 1986. до 1990. године био је председник Скупштине Међуопштинске регионалне заједнице Краљево. Помоћник министра за просвету Републике Србије, најпре за средње, а потом за предшколско и основно образовање, био је од 1990. до 1994. године.

У звање ванредног професора за наставни предмет социологија на Учитељском факултету у Јагодини изабран је 1994. године. Радни однос засновао је 1. септембра исте године. Од тада па до одласка у пензију 2001. године предавао је овај предмет на Учитељском факултету у Јагодини, а од 1997. до 2002. (у допунском радном односу) и на Учитељском факултету у Ужицу. На учитељском факултету у Јагодини предавао је и социологију породице. У зање редовног професора за социологију изабран је1999. године. За дописног члана Српске академије образовања изабран је 17. фебруара 2007. године.

Био је (први) декан Учитељског факултета у Јагодини од 1. октобра 1994. до 28. фебруара 2001. године.

На свим пословима које је обављао систематски је радио на унапређивања свога и рада институција у којима је радио. Вредна стручна и друштвена признања додељена су како институцијама у којима је радио, тако и њему лично. За време обављања функције директора, Гимназија у Крушевцу је била међу најбољима у Републици Србији. Активно је учествовао у реформама основне, средње и више школе. Вредне резултате постигао је и на месту председника Скупштине Међуопштинске регионалне заједнице Краљево (у два мандата), у то време највеће регионалне заједнице у Републици Србији која је уједињавала петнаест општина различитог географског положаја, привредне, друштвене и културне развијености.

На месту помоћника министра просвете Р. Србије ангажован је на пословима функционисања и развоја система предшколског, основног и средњег образовања у Републици као што су: припремање и примена нових закона, наставних планова и програма, педагошких норматива, финансирања, инвестиција, организације, рационализације, припремања и усавршавања педагошких кадрова и унапређивања предшколског, основног и средњег образовања. У Министарству просвете је активно учествовао у конципирању и остваривању више развојних пројеката.

На Учитељски факултет у Јагодини дошао је после годину дана од почетка његовог рада. Пред њим, као деканом и професором, стајали су сложени, текући и развојни задаци у свим доменима рада и развоја факултета у једном тешком времену за нашу земљу. Захваљујући осмишљеним активностима које су се на факултету перманентно одвијале, уз солидну подршку наставничког колектива, студената и друштвене заједнице, проблеми су решавани и факултет се брзо развијао. Реч је о обезбеђивању квалитетних студената са ширег простора Р. Србије, наставника, асистената и стручних сарадника, простора, опреме и наставних средстава, осавремењивању педагошког рада, организацији научноистраживачког рада, издавачке, културне и јавне делатности факултета. Факултет је на достојан начин обележио Век образовања учитеља у Јагодини (1898-1998).

Осим преданог професионалног рада и стручног усавршавања обављао је више значајних друштвених функција у органима власти, самоуправљања, друштве-нополитичким и друштвеним организацијама, стручним друштвима и удружењима. Између осталог био је: члан савета за просвету општина Брус и Крушевац, секретар Општинског комитета и председник Општинске конференције Савеза комуниста у Крушевцу, члан Извршног савета и делегат Скупштине општине Крушевац, члан Штаба територијалне одбране општине Крушевац, председник Скупштине Међуопштинске регионалне заједнице Краљево, члан Савета Универзитета у Нишу, члан Скупштине Универзитета у Крагујевцу, члан Комисије за образовање Сталне конференције градова Југославије, председник Заједнице гимназија региона Краљева, члан Председништва Социолошког друштва Србије, председник Програмског савета Завета за уџбенике и наставна средства у Београду и др. Активно се ангажовао у раду Заједнице учитељских факултета Србије.

Добио је више значајних друштвених признања: Плакету општине Крушевац (1971), Орден за војне заслуге са златним мачевима (1972), Орден рада са златним венцем (1985), Златну плакету Завода за уџбенике и наставна средства у Београду (1997), Плакету Учитељског факултета у Јагодини (1998), поводом Века образовања учитеља у Јагодини, и др.

Објавио је око 255 стручних, научних и публицистичких радова: 22 књиге и уџбеника (самостално и у коауторству), 69 саопштења на међународним и националним научним скуповима, 88 чланка и расправа у часописима и зборницима радова, 31 осврта, 24 рада у листовима и 21 рецензија и неколико десетина публицистичка прилога.

Одржао је велики број јавних предавања у многим угледним институцијама, на трибинама, семинарима и стручним скуповима. Био је члан редакција више зборника и часописа, рецензент уџбеника у издању Уџбеника за наставу и научна средства. Учествовао је у сачињавању и оцењивању програма за социологију и више других предмета у области друштвених наука за средње и више школе, образовање одраслих и факултете.

Ангажован је у више развојних и научноистраживачких пројеката, нарочито у време рада на Учитељском факултету у Јагодини.

Његова био-библиографија објављена је у следећим публикацијама: Библиографија радова наставника Универзитета у Крагујевцу (за 1991-1995 и 1996-2000); Ж. Лазаревић, О личности и делу проф. др Милана Недељковића, првог декана Учитељског факултета у Јагодини, Настава и васпитање бр. 4/2003.

  

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: okt-18