СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

 Рођен је 4. априла 1924. године (Медак, Госпић, Лика, Хрватска). Основну школу завршио у Лици (Брувно, Мекињар). Нижу реалну гимназију завршио у Карловцу и Глини (1934-1938). Учитељску школу запо­чео у Карловцу (1938.) и дипломирао, као из­беглица, у Београду 1943. Дипломирао на Пеагошкој групи на Филозофском факул­тету у Београду 1950. године са сред­њом оце­ном 9,75. Последипломске студије за­вршио 1953/54. године на Инстититу за педаго­гију Уни­вер­зитета у Лондону (Institut of education London Universiti).

Докторат из педагогије стекао је одбранивши на Филозофском факултету у Београду 1959. године дисертацију под насловом Прилог Роберта Овена социјалистичкој педагогији.

            Више пута био на дужим студијским боравцима у иностранству (СССР, САД, Канада, Шведска, Пољска). На краћим студијским путовањима и као учесник научних и стручних скупова боравио у многим земљама и градовима (Минхен, Торонто, Синсинати, Пицбург, Париз, Лозана, Софија, Букурешт, Зоненберг, Рим, Вашингтон, Токио-Кјото ).

Учесник је, у оквиру НОР-а, у борбама у  Србији, за ослобођење Београда, на Сремском фронту, у борбама за ослобођење Загреба, на ратиштима око Трста.

Пре завршетка Филозофског факултета радио као васпитач у избегличким домовима у Београду (1942-1944). По окончању Дру­гог светског рата, за време студија педагогије, радио као референт за школе ученика у привреди у Министарству рада НРС (1946-47) и као библиотекар на Филозофском факултету у Београду (1947-1950).

За асистента за предмет општа педагогија изабран на Филозофском факултету у Београду 1951. године. За доцента за исти предмет изабран 1960. У звање ванредног професора за пред­мете општа педагогија и методологија педагошких истра-живања изабран 1965. године и за редовног професора за исте предмете 1973. године. На последипломским студијама предавао је, поред наведених, и предмет савремени педагошки правци.

            На Филозофском факултету у Београду био је више пута шеф Катедре за педагогију, управник Одељења за педагогију и андрагогију, продекан Факултета, Председник Савета Филозофског факултета, председник више факултетских комисија и одбора.

Као руководилац, носилац и члан активно је учествовао у остваривању више научно-истраживачких пројеката (развој средњег образовања, развој школског система, радно и политехничко обра­зовање, понављачи у школама Београда, уџбеници педагогије у учи­тељским школама, методолошки проблеми марксистичке педа­го­гије, васпитна функција школе, школа и њено друштвено окру­жење, образовање и знанствени и технолошки развој Југославије).

Држао је предавања на више Филозофских факултета у Југославији (Скопље, Нови Сад,  Задар, Сарајево ), на педагошким и учитељским факултетима у Југославији (Осијек, Ријека, Зре­њанин, Марибор, Ужице, Сомбор, Београд, Јагодина, Вршац итд.). Приликом студијских боравака у иностранству држао предавања на више универзитета (СССР, САД, Канада).

Учествовао на бројним научним и стручним скуповима и конгресима у земљи и иностранству са рефератима, корефератима и саопштењима из области којима се посебно бавио (теоријско-епистемолошка и методолошка питања педагогије, радно и поли­техничко васпитање, систем образовања и школства, школа као васпитно-образовна институција, образовање наставника, неке те­ме из историје педагогије).

Био је члан Југословенске комисије за сарадњу са УНЕСКО и у два мандата представник Југославије у ОЕЦД-ЦЕРИ, учествујући активно у раду тих институција (Женева, Париз).

Као члан и руководилац државних делегација био је у посети већем броју земаља (Гана, Нигерија, Гвинеја, Сенегал, Пољска, Бугарска).

Учествовао је као ментор и члан комисије у одбрани 32 доктората, 41 магистарске тезе и 18 специјалистичких радова на Филозофском факултету у Београду, као и на неким другим факултетима у земљи.

Ван Факултета био је веома активан у просветно-педа­гош­ком животу Србије и Југославије. Био је у два мандата председник Просветног савета Србије (1976-1984), одговорни уредник југо­сло­венског теоријског педагошког часописа ““Педагогија”“ (1963-1976), члан Редакције часописа ““Настава и васпитање“”, уредник “Педа­гошке енциклопедије” (1989), уредник “Педагошког лексикона” (1995), уред­ник Библиотеке “Сувремени југославенски педагози” (Осијек), уред­ник Библиотеке “Савремена педагошка мисао” (Београд), уред­ник је десетине зборника са научних и стручних скупова педа­гога, орга­низовао је осам “округлих столова” часописа ““Педа­гогије“”, где се расправљало о актуелним педагошким пита­њима, био је пред­сед­ник и члан више одбора за организацију конгреса и других струч­них и научних скупова педагога Србије и Југославије, пред­седник Издавачког савета Завода за уџбенике и наставна средства, пред­седник Научног већа Института за педагошка истра­живања  итд.

Био је активан не само у Педагошком друштву Србије и Саве­­зу педагошких друштава Југослоавије, већ и у више друштве­них и хуманитарних организација: председник подмладка Црвеног крста Југославије, председник Савеза за техничко васпитање мла­дих Југославије, председник Друштва пријатеља деце Србије, члан Покрета “Науку младима” итд. Руководилац је и члан деле­гација ових организација приликом посета другим земљама (Швајцарска, Пољска, Грчка, Кина, Шведска, Чехословачка и др.)

Био је члан две међународне организације педагога: Међуна­родне асоцијације за педагошка истраживања - ИААЕР – Internacional Association for Advancement Educational Research, касније WАЕР-АИСЕ – World Association of Educational Research - члан од 1969. и члан Извршног комитета од 1971-1977. (седиште у Генту у Холан­дији); Међународне организације педагози за мир међу народима – ИАЕWП – International Asociation of Educators fot World Peace, члан од 1974. и члан Борда директора од 1975. до 1979.г. (седиште у Хантсвилу у САД).

За свој научни и стручни рад добио је 7 државих одликовања, Седмојулску награду Републике Србије, награду “25 мај”, око 50 плакета, повеља, диплома, златних значки.

Редовни је члан Руске академије педагошких и социјалних наука (Москва) од 2001. године.

За редовног члана и првог председника Српске академије образовања (Београд) изабран је 2005. године. Објавио је: 65 по­себних студија, монографија, уџбеника и приручника, 239 чланака стручне и научне природе у педагошкој периодици и зборницима, 105 приказа, оцена и дискусија, 40 пригодних бележака и осврта.

У оквиру Библиотеке “Сувремени Југославенски педагози” у три тома су штампана Изабрана дела Николе Поткоњак (Осијек, 1981. године на укупно 1500 страна).

Детаљна биографија и библиографија објављени у Зборнику радова “Школа пред изазовом сутрашњице” (научни скуп поводом 65-годишњице живота проф. др Николе Поткоњака), Београд, Завод за уџбенике (Београд) и Дечје новине (Г. Милановац), 1989. и у зборнику радова “Југословенска педагогија друге половине двадесетог века” (научни скуп поводом 80 година живота проф. др Н. Поткоњака), Учитељски факултет Ужице, 2004. године.

[ Прва страна ] [ Претходна ]

Последња измена: mar-24