СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Професор др Стојан Богдановић рођен је 21. јуна 1944. године у Великом Бо­њи­нцу, Република Србија. Основну школу и гимназију је завршио у Књажевцу. При­ро­дно-математички факултет, одсек за Математику, завршио је 1968. године у Бе­о­г­ра­ду. Специјализирао је Аксиоматске теорије скупова на Универзитету Париз ВИИ, го­дине 1974/75. Магистарски рад под насловом "О једној класи семигрупа" одбранио је 1978. године на ПМФ-у у Новом Саду. Докторску дисертацију под насловом "При­лог теорији регуларних полугрупа" одбранио је 1980. године, такође на ПМФ-у у Но­вом Саду.

Био је професор гимназије у Панчеву од 1968. до 1977. године. За асистента на ПМФ-у у Новом Саду је изабран 1977. Доцент на истом Факултету био је од 1981. до 1986. Ванредни професор на ПМФ-у у Новом Саду био је од 1986. до 1987. када је пре­шао на Економски факултет у Нишу, где је 1989. године изабран за редовног про­фесора. На ПМФ-у у Новом Саду предавао је Алгебру И, Основи математичке ло­гике и теорије скупова, Линеарну алгебру, Теорију група и једначина и Историју и ме­тодологију математике. Од 1982. до 1987. предавао је Алгебру И и Групе и њихове ге­нерализације на Студијској групи за Математику Филозофског факултета у Нишу. Шко­лске 1977/78. године изводио је вежбе из Линеарне алгебре на Последипломској  шко­ли Економског института у Београду. Стални је предавач на последипломским сту­дијама на Природно-математичком факултету у Нишу,  Учитељском факултету у Вра­њу и на Економском факултету у Нишу.

Професор Стојан Богдановић је оснивач и дугогодишњи руководилац Се­ми­на­ра за Теорију полугрупа у Нишу, сада Семинара за Алгебру, који ради од 1982. го­ди­не, под покровитељством Математичког института САНУ. У свету је овај се­ми­нар познат као Нишка школа за Теорију полугрупа. Заједно са професором М. Ћи­ри­ћем је основао Нишку школу за Теорију аутомата.

Професор Богдановић је руководио израдом 5 докторских дисертација, 9 ма­ги­старских теза и 3 специјалистичка рада. Иначе, на разним универзитетима био је 42 пута члан комисија за одбрану магистарских и докторских теза. Осим тога, ре­зу­л­та­ти његових истраживања послужили су као полазне основе студија из којих су про­и­зашле 3 докторске дисертације одбрањене у Кини, 1 у Бугарској, 7 у Југославији и пре­ко 12 магистарских радова. Такође, био је ментор за 4 кандидата (млади таленти) ко­је је финансирало Министарство за науку Републике Србије.

На републичким научним пројектима које координира Математички институт САНУ Професор Богдановић учествује од 1978. године. Раније је био и руководилац пот­пројекта за Алгебру и дискретну математику. Као истраживач који је у периоду од 1991. до 1995. постигао изузетне резултате у раду на научно-истраживачким про­је­ктима, године 1995. је добио Награду Математичког института САНУ, а 2003. и 2004. године добио је награде Министарства за науку Србије за изузетне резултате. Члан је Југословенске асоцијације за примењену и индустријску математику-ЈУПИМ.

Др Стојан Богдановић је учествовао је на преко 60 научних конференција у ино­странству, где је често као експерт у својој области био члан Програмског од­бо­ра (Qингдао, Кина, 1993; Кунминг, Кина, 1995). Такође је био и члан Међународног ор­ганизационог комитета Светског конгреса за Алгебру који је одржан 1997. у Хо­нг-Конгу. Учествовао је и на преко 45 конференција у земљи. Био је члан Ор­га­ни­за­ци­оног одбора ИX Конгреса математичара Југославије, 1995. године. Био је пре­д­се­дник Програмског одбора Међународне конференције за Алгебру, Логику и Ди­с­кре­тну математику у Нишу, 1995. Био је члан Програмског одбора ВИИИ конференције "Алгебра и Логика" одржане 1998 године у Новом Саду. На конференцијама у зе­м­љи и иностранству одржао је преко 100 предавања.

Држао је предавања по позиву на универзитетима у Будимпешти, Пловдиву, Бе­ограду, Новом Саду и Скопљу.

Члан је редакције часописа Pure Mathematics and Aplications (PU.M.A.), Бу­да­пе­ст-Сиена, и више домаћих часописа. Био је уредник издавачког предузећа "Про­све­та", Ниш. Био је члан редакције издавачко графичког предузећа "МБ ГРАФИКА", Ниш. Рецензент је у готово свим домаћим математичким часописима, као и у ча­со­пи­сима PU.M.A (Мађарска), Indian Journal of Pure and Applied Mathematics (Индија), Algbera Colloljuium (Кина), Semigroup Forum (USA), Communications in Algebra (UK), Zentra­lblattfur Mathematik (Немачка) i Southest Asian Bulltin of Mathematics (Хонг-Конг).

Објавио је 4 монографије и 5 универзитетских уxбеника (неки у више издања) и око 200 научних радова, од којих преко 120 у иностранству у најбољим светским ча­со­писима у Америци, Канади, Јапану, Индији, Италији, Шпанији, Португалији, Кини, Ен­глеској, Шкотској, Мађарској, Бугарској, Швајцарској, Македонији, Хрватској и Изра­елу. Радови су му цитирани у светским монографијама, часописима и уни­вер­зи­тет­ским уxбеницима (око 100 пута). Објавио је 8 експозиторних чланака.

Област научног интересовања Професора Стојана Богдановића је веома ши­ро­ка и обухвата значајне области Алгебре и Теоријског рачунарства (Theoretical Computer Science). Главна област његовог научног деловања је Теорија полугрупа, где он важи за  експерта. По његовој књизи "Semigropups with a system of subsemigroups" (на Енглеском) се предаје на последипломским студијама на 3 Ки­не­ска универзитета и Универзитету у Хонг-Конгу. Запажене резултате постигао је и у Те­орији прстена, Универзалној алгебри, Теоријама уређених скупова, мрежа и Бу­ло­вих алгебри, Алгебарској теорији аутомата итд. За његово научно опредељење и фи­лозофију истраживања важан је био његов боравак у Паризу у више наврата и сва­како контакт са великим бројем водећих математичара у свету.

Др Стојан Богдановић је објавио и 6 збирки поезије. Песме су му превођене на ен­глески, француски, румунски и италијански. Објавио је и преко 50 других чланака из економије, књижевности и о сликарству. Заступљен је у више антологија и збирки са­времене српске поезије. Члан је Удружења књижевника Србије.

Био је председник Савета Гимназије "Урош Предић" у Панчеву. Био је пре­д­се­дник Удружења просветних радника општине Панчево. Био је председник савета ли­ста "Не" (гимназија у Панчеву), уредник едиције Млада поезија Панчева (Ру­ко­пи­си И и ИИ), члан редакције независног грађанског гласника "Разлог" у Књажевцу. Био је члан савета  и шеф катедре за математику Економског факултета у Нишу. Више пу­та био је члан Научно-наставног већа Универзитета у Нишу, као и  Уни­вер­зи­тет­ског одбора за природно-математичке науке. Био је председник  Управног одбора Ма­тематичког института САНУ. Више година био је члан Комисије за математику Ми­нистарства за науку Републике Србије. Био је председник СО Књажевац. Био је де­кан Економског факултета у Нишу. Члан је савета Универзитета у Нишу. Члан је На­учно-стручног већа за математику Универзитета у Нишу. Стажист је Украинске ака­демије за технолошке науке, област менаxмент образовања. Редовни је члан Ср­п­ске академије образовања. За допринос развоју Фи­лозофског факултета у Нишу до­био је захвалницу 1981. и повељу 1997. године. За до­принос научно-наставног развоја Уни­верзитета у Нишу добио је повељу 1996. го­ди­не. Добитник је повеље Друштва ма­тематичара Србије за 1997. годину. Добитник је медаље Јунан униве­рзитета, 1995. го­дине. Такође, за допринос развоју издавачког пре­дузећа "Нота"-Књажевац добио је повељу  и златну плакету тог предузећа. До­би­тник је повеље Економског фа­кул­те­та у Скопљу, 2000. године. Добитник је ме­да­ље Конгреса за алгебру 1997 у Хонг-Конгу за допринос алгебри. Добитник је за­х­вал­ни­це ректора Донецког Уни­вер­зи­те­та за несебичну помоћ у организацији Ме­ђу­на­ро­дне летње економске школе. До­би­т­ник је Повеље почасног грађанина општине Кња­жевац (2006). Добитник је зах­ва­л­ни­це ОШ"Цар Константин" у Нишу. Добитник је захвалнице декана Економског фа­култета у Нишу, за несебичну помоћ у организацији прве Међународне летње шко­ле економије (2006).

[ Прва страна ] [ Претходна ]

Последња измена: mar-24