СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

В.Тешић
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић

 


Часопис Истраживања у педагогији

ВЛАДЕТА ТЕШИЋ

 

Б И О Г Р А Ф И Ј А

Рођен је 23. децембра 1922. године у селу Катићи (Брезова), општина Ивањица, у учитељској породици. Основну школу учио је у селу Јошеви (Обреновац), а гимназију (пет разреда) и учитељску школу у Ужицу, коју је завршио јула 1943. године. У време Ужичке републике учествовао је у НОП-у.

 

По завршетку учитељске школе непуну годину дана провео је у Националној служби за обнову Србије у Пожеги и Београду. Крајем септембра 1944. године приступио је НОП-у ЈНА демобилисан је 28. августа 1946. године. Одликован је Медаљом заслуге за народ.

Октобра 1946. године примљен је на студије педагогије Филозофског факултета у Београду, које је као стипендиста Министарства просвете Србије заршио 27. септембра 1950. године, са средњом оценом 9,55.

У току студија учествовао је у раду организације НСО-а (Народне студентске омладине). Био је руководилац Факултетског одбора за питања стручног рада и председник Културно-уметничког друштва Крсто Бајић студената Филозофског факултета. Осим тог шест месеци био је на изградњи пруге Шамац-Сарајево (у Одсеку за агитацију и популаризацију Главног штаба омладинских радних бригада у Зеници), потом два месеца на изградњи Ауто пута Братство-Јединство) и у два маха (лета и новембра 1949) на изградњи Студентског града и хотела Југославија у Новом Београду. За учешће у радним акцијама добио је три пута признање ударника, а за рад у НСО-у неколико пута похвале и награде.

По положеном дипломском испиту постављен је најпре за професора средње школе, а потом (јануара 1951) изабран је за асистента за предмет Историја педагогије на Катедри за педагогију Филозофског факултета у Београду.

  

Као асистент водио је самостално семинрске вежбе и (добровољно) предавао Историју педагогије две матурске године у Школи за васпитаче у Београду. Као стипендиста УНЕСКО-а био је шест месеци на стручном усавршавању у Савезној републици Немачкој и учествовао на неколико међународних скупова са темама из области историје педагогије.

Докторску дисертацију под насловом: Морално васпитање у школама србије (1830-1878) одбранио је 15. јуна 1963. године. У звање доцента за предмет Историја педагогије (општу и националну) изабран је 1965 (поново у исто звање 1971), у звање ванредног професора 1976. (поново 1981) и у звање редовног професора 1983. године. Пензионисан је 1. октобра 1988. године.

За све ово време посветио се изучавању педагошко-школске прошлости. Резултат таквог рада је обимна библиографија научних и стручних прилога из опште историје педагогије и историје педагогије и школства Србије, конституишући је као самосталну наставну дисциплину студија педагогије.

Током целокупног рада на Филозофском факултету ангажовано је радио у Педагошком друштву Србије: као секретар и председник, члан редакције и главни и одговорни уредник часописа Настава и васпитање, секретар и потпредседник Савеза педагошких друштава Југославије и одговорни уредник часописа Педагогија. Био је секретар Секције Удружења наставника Филозофског факултета, председник Комисије за наставу Филозофског факултета, члан Савета Филозофског факултета (заменик председника и председавајући Савета радника Филозофског факултета), управник Одељења за педагогију и Општег педагошког семинара Филозофског факултета. У својству хонорарног професора предавао је Општу педагогију с дидактиком на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, Педагошко-техничком факултету у Чачку и Факултету примењених уметности у Београду. У истом својству учествовао је као испитивач из предмета Основи педагогије на стручним (државним) испитима професора приправника на неколико факултета Универзитета у Београду.

Био је члан СКЈ (секретар ООСК, секретар ООСК наставника Филозофског факултта, секретар Комитета СК Филозофског факултета, члан Универзитетске конференције СК, члан Статутарне комисије УК СКС и члан Председништва Сталне акционе конференције СК Филозофског факултета.

Одликован је Орденом рада са сребрном звездом (1988). Добитник је Октобрске награде града Београда (1974), Награде Доситеј Обрадовић (1979), Награде Управе фонда Милица и Милош В. Јанковић на Филозофском факултету у Београду (1987), Вукове нагрде (1987), Награде за животно дело Др Вићентије Ракић Педагошког друштва Србије (1999) и више других признања.

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: okt-18