СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

 Јован Ђорђевић је рођен у Нишу 1922. године. Ос­новну школу и нижу гимназију је завршио у месту рођења, а учитељску школу у Јаго­дини. Педагошке науке је студирао на Фило­зофском факултету у Београду (1946-1950. го­дине). По завршетку студија педагогије, сту­дирао је друшт­вене науке на Инсти­туту друштвених наука у Београду (1950-1952).

      Докторску дисертацију Прилог експери­мен­­талном испити­ва­њу дидактичке вред­ности наставног филма одбранио је на Фило­­зофском факултету у Београду 1961. године. Редовни је професор Фи­лозофског факултета у Београду за предмете општа педагодија II (теорија васпитања) и дидактика. Био је хонорарни професор педа­гогије на Педагошко-техничком факултету у Чачку, Филозофском факултету у Новом Саду и Педагошком факултету у Петрињи.

Ради научног и стручног усавршавања, боравио је у Немачкој (Institut für Film und Bild in Wissenschaft und Unterricth, München), Чехословачкој (Карлов универзитет у Прагу), СССР-у (Академија педа­гошких наука и Министарство просвете), САД (Министарство про­свете Калифорније).

Био је члан матичних комисија за оснивање педагошких акаде­мија у Београду, Шапцу и Јагодини, Педагошко-техничког факултета у Чачку и Дефектолошког факултета у Београду, као и први декан овог факултета.

Учествовао је са саопштењима на неколико међународних саве­то­вања и симпозијума (Берлин, Москва, Будимпешта, Балатонфиред).

На Филозофском факултету у Београду био је управник Оде­љења за педагогију, продекан факултета за наставу, председник Саве­та радне заједнице Факултета, члан комисија: кадровске, на­ставне, за пост­ди­пломске студије.

Поред научног и наставног рада, био је активан и на друштвено-стручном плану. Био је члан Комисије за педагошке и психолошке науке при Савету за координацију научних истраживања, члан Из­вршног одбо­ра Савета за бригу о деци и омладини Југославије, члан Међу­на­родног комитета за визуелне информације (Милано), члан Међуна­род­ног жирија за наставни и културно-просветни филм у Кану, пред­седник Југословенске комисије "Филм и дете", председник Ре­публичког одбора за развој образовног програма путем телевизије.

Посебно је био ангажован у друштву педагога Србије и Југо­славије као председник Педагошког друштва Србије, потпредседник Са­веза педагошких друштава Југославије, члан редакције часописа "На­ста­ва и васпитање", члан издавачког савета часописа "Педагодија" и др.

Два су главна подручја научног интересовања професора Ђорђе­вића: теорија васпитања (интелектуално и морално васпитање) и дидактика (проблеми савремене наставе и образовање). Објавио је 21 књигу и монографију (у пет је коаутор) и преко 220 научних и стручних радова из опште педагогије, теорије и историје васпитања и ди­дактике. На семинарима за усавршавање наставника и других струч­њака одржао је велики број предавања из педагошких области којима се бави. Такође је одржао и већи број предавања и циклуса предавања на Коларчевом народном универзитету.

Добитник је и награда, признања и одликовања за научну и друштвену активност и допринос науци и струци, међу којима се из­двајају: Републичка награда Србије ("25 мај" - "за постигнуте резул­тате од изузетне вредности у области васпитања и образовања"; Октобарска награда града Београда "Доситеј Обрадовић" - "за жи­вотни рад на васпитању и образовању"; плакете: града Београда, Коларчевог НУ, Филозофског факултета у Београду, Савета за бригу о деци и омладини Југославије, повеље Савеза педагошких друштава Србије, Учитељског факултета у Јагодини и др. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом, Орденом рада са златним венцем и Орденом заслуге за народ са сребрним зрацима.

Биографско-библиографски подаци:

Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1986,: Сто година Катедре за педагогију (1892-1992), Филозофски факултет, Београд, 1992; стр. 146-148; Настава и васпитање, часопис за педагошку теорију и праксу, Београд, бр. 4, 1997, стр. 546-559; Јован Ђорђевић, Настава и учење у савременој школи, Учитељски факултет, Београд, 1997, стр. 671-691; Филозофски факултет (1838-1998), период 1963-1998, Београд, 1998, стр. 27-28; Радивоје М. Петковић, Нишка гимназија, 1878-2003., Ниш, 2003, стр. 801-802.

[ Прва страна ] [ Претходна ]

Последња измена: mar-24