СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

Ј.Ђорђевић
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић

 


Часопис Истраживања у педагогији

ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ

 

 

Б И О Г Р А Ф И Ј А

 

 Јован Ђорђевић је рођен у Нишу 1922. године. Ос­новну школу и нижу гимназију је завршио у месту рођења, а учитељску школу у Јаго­дини. Педагошке науке је студирао на Фило­зофском факултету у Београду (1946-1950. го­дине). По завршетку студија педагогије, сту­дирао је друшт­вене науке на Инсти­туту друштвених наука у Београду (1950-1952).

      Докторску дисертацију Прилог експери­мен­­талном испити­ва­њу дидактичке вред­ности наставног филма одбранио је на Фило­­зофском факултету у Београду 1961. године. Редовни је професор Фи­лозофског факултета у Београду за предмете општа педагодија II (теорија васпитања) и дидактика. Био је хонорарни професор педа­гогије на Педагошко-техничком факултету у Чачку, Филозофском факултету у Новом Саду и Педагошком факултету у Петрињи.

Ради научног и стручног усавршавања, боравио је у Немачкој (Institut für Film und Bild in Wissenschaft und Unterricth, München), Чехословачкој (Карлов универзитет у Прагу), СССР-у (Академија педа­гошких наука и Министарство просвете), САД (Министарство про­свете Калифорније).

Био је члан матичних комисија за оснивање педагошких акаде­мија у Београду, Шапцу и Јагодини, Педагошко-техничког факултета у Чачку и Дефектолошког факултета у Београду, као и први декан овог факултета.

Учествовао је са саопштењима на неколико међународних саве­то­вања и симпозијума (Берлин, Москва, Будимпешта, Балатонфиред).

На Филозофском факултету у Београду био је управник Оде­љења за педагогију, продекан факултета за наставу, председник Саве­та радне заједнице Факултета, члан комисија: кадровске, на­ставне, за пост­ди­пломске студије.

Поред научног и наставног рада, био је активан и на друштвено-стручном плану. Био је члан Комисије за педагошке и психолошке науке при Савету за координацију научних истраживања, члан Из­вршног одбо­ра Савета за бригу о деци и омладини Југославије, члан Међу­на­родног комитета за визуелне информације (Милано), члан Међуна­род­ног жирија за наставни и културно-просветни филм у Кану, пред­седник Југословенске комисије "Филм и дете", председник Ре­публичког одбора за развој образовног програма путем телевизије.

Посебно је био ангажован у друштву педагога Србије и Југо­славије као председник Педагошког друштва Србије, потпредседник Са­веза педагошких друштава Југославије, члан редакције часописа "На­ста­ва и васпитање", члан издавачког савета часописа "Педагодија" и др.

Два су главна подручја научног интересовања професора Ђорђе­вића: теорија васпитања (интелектуално и морално васпитање) и дидактика (проблеми савремене наставе и образовање). Објавио је 21 књигу и монографију (у пет је коаутор) и преко 220 научних и стручних радова из опште педагогије, теорије и историје васпитања и ди­дактике. На семинарима за усавршавање наставника и других струч­њака одржао је велики број предавања из педагошких области којима се бави. Такође је одржао и већи број предавања и циклуса предавања на Коларчевом народном универзитету.

Добитник је и награда, признања и одликовања за научну и друштвену активност и допринос науци и струци, међу којима се из­двајају: Републичка награда Србије ("25 мај" - "за постигнуте резул­тате од изузетне вредности у области васпитања и образовања"; Октобарска награда града Београда "Доситеј Обрадовић" - "за жи­вотни рад на васпитању и образовању"; плакете: града Београда, Коларчевог НУ, Филозофског факултета у Београду, Савета за бригу о деци и омладини Југославије, повеље Савеза педагошких друштава Србије, Учитељског факултета у Јагодини и др. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом, Орденом рада са златним венцем и Орденом заслуге за народ са сребрним зрацима.

Биографско-библиографски подаци:

Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1986,: Сто година Катедре за педагогију (1892-1992), Филозофски факултет, Београд, 1992; стр. 146-148; Настава и васпитање, часопис за педагошку теорију и праксу, Београд, бр. 4, 1997, стр. 546-559; Јован Ђорђевић, Настава и учење у савременој школи, Учитељски факултет, Београд, 1997, стр. 671-691; Филозофски факултет (1838-1998), период 1963-1998, Београд, 1998, стр. 27-28; Радивоје М. Петковић, Нишка гимназија, 1878-2003., Ниш, 2003, стр. 801-802.

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: okt-18