СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Др Драгослав Херцег, редовни про­фесор При­­родно-мате­ма­тичког факул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Новом Саду, рођен је 9.3.1948. године у Кули, Војводина, Србија. Ос­нов­ну школу и Гимна­­зију "Јован Јова­новић Змај" завршио је у Новом Саду. На студи­је ма­те­ма­тике При­родно-математичког фа­култе­та у Новом Саду уписао се школске 1967/68. године а дипломирао је 1971. На истом фа­култе­ту је завршио последипломске студије, одбраном магистарске тезе "При­ближно реша­вање неких класа операторских једна­чина" 1976. године, и одбранио докторску дисертацију "Диференцни по­ступци на нееквидистантним мре­жама" 1980. године.

Школске 1971/72. године радио је као асистент на Вишој техни­чкој школи у Новом Саду. На Природно-математичком факултету у Новом Саду изабран је за асистента 1972, за доцента 1980, за ванредног професора 1985. и за редовног професора 1989. године. На научном усавршавању у Математичком институту Универзитета у Минстеру, Немачка, провео је осам месеци 1977/78. године. Био је гостујући про­фесор у Коимбри, Португалија, 1989. године.

Био је ректор Унивевзитета у Новом Саду (1991-1996), декан Природно-математичког факултета у Новом Саду 1985-1987, продекан Природно-математичког факултета за математику (1996-1998), директор Института за математику (1980-1985, 1989-1991), руководилац Инсти­тута за математику 1998-2002, шеф рачунског центра (1979-1980), председник Савета Фонда Универзитетског образовања Војводине, члан Републичког савета за науку, члан Републичког савета за унапређење универзитетског образовања и председник Управног одбора Мате­ма­тичког института у Београду (1998-2001).

Сада је директор Департмана за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду и потпредседник Ма­ти­це српске.

Наставу на основним и последипломски студијама држао је на више факултета Универзитета у Новом Саду: Природно-математички, Технолошки, Медицински, Учитељски, Факултет техничких наука.

Био је ментор 9 одбрањених докторских дисертација, 18 одбра­њених магистарских теза, 6 одбрањених специјалистичких радова и 24 дипломска рада.

Био је члан више комисија за одбрану докторских дисертација и магистарских теза и специјалистичких радова на Природно-мате­ма­тичким факултетима у Новом Саду и Београду, на Електронском фа­култету у Нишу, на Техничком факултету "Михаило Пупин" у Зре­њанину, на Економском факултету у Суботици, на Факултету техничких наука у Новом Саду и на Учитељском факултету у Сомбору.

Објавио је 21 уџбеник и збирку задатака за факултете, више школе и гимназије, и 6 приручника са 56 издања. Такође је коаутор две монографије.

У току наставничке каријере уводио је и предавао већи број предмета. Посебно треба истаћи писање уџбеника и приручника за средње школе и активности у вези увођења рачунара у школску праксу. Аутор је првог средњошколског уџбеника из нумеричке математике у Србији (1979. и 1990.). Коаутор је и првих уџбеника са електронским додатком за интерактиван рад студената и ученика (2001. и 2003.).

За свој рад добио је више повеља, плакета и диплома, а Окто­барску награду Новог Сада за изузетне научне резултате, развој научног подмлатка и организацију научног рада, као и популарисање нумеричке математике, добио је 1990. године.

Научна област којом се бави је математика, ужа научна област нумеричка математика.

Објавио је 118 научних радова у домаћим и водећим иностраним научним часописима из нумеричке математике.

Учествовао је са саопштењима на преко педесет домаћих и међународних конгреса и семинара.

Организовао је 26 научна скупова, од тога 12 домаћих, као председник програмског одбора, једног међународног као члан органи­зационог одбора, једног међународног мини симпозијум на Другом светском конгресу нелинеарне анализе у Атини 1996. године, четири домаћа као председник организационог одбора и осам домаћих као члан организационог одбора.

Од 1993. године је главни и одговарни уредник је часописа Novi Sad Journal of Mathematics. У истом часопису је био заменик главног и одговорног уредника од 1988. године, а члан редакције од 1983. године.

Рецензент је у више домаћих и страних научних часописа и у реферативним журналима Zentralblatt fur Mathematik (od 1984.) и Mathematical Reviews (од 1986.).

Одржао је више предавање по позиву у Немачкој, САД, Ма­ђарској, Португалу  и Југославији.

Био је руководилац домаћих научних пројеката: Нумеричка и статистичка обрада података, Војвођанска академија наука и уметно­сти и Самоуправна интересна заједнице за научни рад Војводине од 1985-1993, Математички модели и структуре са применама, Репу­бличко министарство за науку Србије, од 1994. до 2000. године и једног међународног Numerical solution of operators equations, финансираног од стране National Science Foundation YU-USA, од 1988-1991. Сада руко­води научним пројектом Нумеричко решавање операторских једначина (1840), Министарство за науку и технологију Србије.

Члан је следећих друштава: GAMM (Друштво за примењену математику и механику, Немачка) од 1980, AMS (Америчко мате­ма­тичко друштво) од 1986, SIAM (Друштво за индустријску и примењену математику, САД) од 1992. године, Научно друштво Србије, од 2002. године.

У научном раду професор Херцег се бавио нумеричким реша­вањем контурних проблема са и без пертурбационог параметра и нумеричким решавањем саистема линеарних и нелинеарних једначина. У литератури је позната његова тротачкаста диференцна шема четвртог реда Хермитовог типа за нумеричко решавање сингуларно пертур­бованих контурних проблема обичних диференцијалних једначина.

У научном и стручном раду професора Херцега истиче се рад са младим научним радницима у оквиру Групе за нумеричку математику, којом руководи непрекидно од 1979. године.

Више година професор Херцег се бави методиком наставе мате­матике и организовао је више семинара за средњошколске професоре на ту тему, као и специјалистичке студије на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

[ Прва страна ] [ Претходна ]

Последња измена: mar-24