СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

Д.Херцег
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић

 


Часопис Истраживања у педагогији

ДРАГОСЛАВ ХЕРЦЕГ

 

Б И О Г Р А Ф И Ј А

 

 

Др Драгослав Херцег, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, рођен је 9.3.1948. године у Кули, Војводина, Србија. Основну школу и Гимназију "Јован Јовановић Змај" завршио је у Новом Саду. На студије математике Природно-математичког факултета у Новом Саду уписао се школске 1967/68. године а дипломирао је 1971. На истом факултету је завршио последипломске студије, одбраном магистарске тезе "Приближно решавање неких класа операторских једначина" 1976. године, и одбранио докторску дисертацију "Диференцни поступци на нееквидистантним мрежама" 1980. године.

Школске 1971/72. године радио је као асистент на Вишој техничкој школи у Новом Саду. На Природно-математичком факултету у Новом Саду изабран је за асистента 1972, за доцента 1980, за ванредног професора 1985. и за редовног професора 1989. године. На научном усавршавању у Математичком институту Универзитета у Минстеру, Немачка, провео је осам месеци 1977/78. године. Био је гостујући професор у Коимбри, Португалија, 1989. године.

Био је ректор Унивевзитета у Новом Саду (1991-1996), декан Природно-математичког факултета у Новом Саду 1985-1987, продекан Природно-математичког факултета за математику (1996-1998), директор Института за математику (1980-1985, 1989-1991), руководилац Института за математику 1998-2002, шеф рачунског центра (1979-1980), председник Савета Фонда Универзитетског образовања Војводине, члан Републичког савета за науку, члан Републичког савета за унапређење универзитетског образовања и председник Управног одбора Математичког института у Београду (1998-2001).

Сада је директор Департмана за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду и потпредседник Матице српске.

Наставу на основним и последипломски студијама држао је на више факултета Универзитета у Новом Саду: Природно-математички, Технолошки, Медицински, Учитељски, Факултет техничких наука.

Био је ментор 9 одбрањених докторских дисертација, 18 одбрањених магистарских теза, 6 одбрањених специјалистичких радова и 24 дипломска рада.

Био је члан више комисија за одбрану докторских дисертација и магистарских теза и специјалистичких радова на Природно-математичким факултетима у Новом Саду и Београду, на Електронском факултету у Нишу, на Техничком факултету "Михаило Пупин" у Зрењанину, на Економском факултету у Суботици, на Факултету техничких наука у Новом Саду и на Учитељском факултету у Сомбору.

Објавио је 21 уџбеник и збирку задатака за факултете, више школе и гимназије, и 6 приручника са 56 издања. Такође је коаутор две монографије.

У току наставничке каријере уводио је и предавао већи број предмета. Посебно треба истаћи писање уџбеника и приручника за средње школе и активности у вези увођења рачунара у школску праксу. Аутор је првог средњошколског уџбеника из нумеричке математике у Србији (1979. и 1990.). Коаутор је и првих уџбеника са електронским додатком за интерактиван рад студената и ученика (2001. и 2003.).

За свој рад добио је више повеља, плакета и диплома, а Октобарску награду Новог Сада за изузетне научне резултате, развој научног подмлатка и организацију научног рада, као и популарисање нумеричке математике, добио је 1990. године.

Научна област којом се бави је математика, ужа научна област нумеричка математика.

Објавио је 118 научних радова у домаћим и водећим иностраним научним часописима из нумеричке математике.

Учествовао је са саопштењима на преко педесет домаћих и међународних конгреса и семинара.

Организовао је 26 научна скупова, од тога 12 домаћих, као председник програмског одбора, једног међународног као члан организационог одбора, једног међународног мини симпозијум на Другом светском конгресу нелинеарне анализе у Атини 1996. године, четири домаћа као председник организационог одбора и осам домаћих као члан организационог одбора.

Од 1993. године је главни и одговарни уредник је часописа Novi Sad Journal of Mathematics. У истом часопису је био заменик главног и одговорног уредника од 1988. године, а члан редакције од 1983. године.

Рецензент је у више домаћих и страних научних часописа и у реферативним журналима Zentralblatt fur Mathematik (od 1984.) и Mathematical Reviews (од 1986.).

Одржао је више предавање по позиву у Немачкој, САД, Мађарској, Португалу  и Југославији.

Био је руководилац домаћих научних пројеката: Нумеричка и статистичка обрада података, Војвођанска академија наука и уметности и Самоуправна интересна заједнице за научни рад Војводине од 1985-1993, Математички модели и структуре са применама, Републичко министарство за науку Србије, од 1994. до 2000. године и једног међународног Numerical solution of operators equations, финансираног од стране National Science Foundation YU-USA, од 1988-1991. Сада руководи научним пројектом Нумеричко решавање операторских једначина (1840), Министарство за науку и технологију Србије.

Члан је следећих друштава: GAMM (Друштво за примењену математику и механику, Немачка) од 1980, AMS (Америчко математичко друштво) од 1986, SIAM (Друштво за индустријску и примењену математику, САД) од 1992. године, Научно друштво Србије, од 2002. године.

У научном раду професор Херцег се бавио нумеричким решавањем контурних проблема са и без пертурбационог параметра и нумеричким решавањем саистема линеарних и нелинеарних једначина. У литератури је позната његова тротачкаста диференцна шема четвртог реда Хермитовог типа за нумеричко решавање сингуларно пертурбованих контурних проблема обичних диференцијалних једначина.

У научном и стручном раду професора Херцега истиче се рад са младим научним радницима у оквиру Групе за нумеричку математику, којом руководи непрекидно од 1979. године.

Више година професор Херцег се бави методиком наставе математике и организовао је више семинара за средњошколске професоре на ту тему, као и специјалистичке студије на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: okt-18